U trenutku kada su nam turistička putovanja jako daleko, možemo se prisećati prethodnih putovanja. I tako listajući album dolazim do slika iz Istanbula od pre dve godine.
Divnih 5 dana nisu ni zagrebali lepotu i draž jednog grada. Smeštaj nam je bio u starom delu grada, gde je dosta kuća bilo od drveta, gde smo imali tu mogućnost da se upoznamo sa običnim ljudima, stanovnicima koji istinski žive život prosečnog čoveka, bez glamura, hotela i ekskluzivnih restorana. Blizu kuće u kojoj smo bili smešteni postoji jedna mala lokalna čajdžinica koja ima svoje stalne goste, ima svoje rituale i gde možete osetiti duh gostoprimstva i srdačnosti. Vlasnici nisu bili opterećeni posetom turista a još manje izgledom svog lokala, mislim da je čajdžinica uvek ovako izgledala. To ne umanjuje uslugu koju dobijete, čak za tih pet dana postali smo jako prisni i odnosili su se prema nama kao prema dugogodišnjim prijateljima. Igrali smo karte do kasno u noć, dok je mačka ležala na svom delu klupe. Ako želite da sednete - slobodno, ali nju ne dirajte. Inače mačke imaju posebno mesto u toj zemlji, pokušala sam da shvatim zašto, ali nije mi jasno.
Sa druge strane kuće u kojoj smo bili, bilo je dosta lokalnih "restorana" sa domaćim jelima. S obzirom da smo bili u januaru i da je bilo jako hladno i vlažno (kiša je padala) ujutru, što inače nije običaj, išli smo u "restoran" i za doručak jeli toplu, preukusnu čorbu od sočiva. Čorba nam je prvo grejala ruke, a onda i dušu. Inače čorbu su služili u čašama.
Dugo posle povratka iz Turske čorba nam je bila u top 5 i često smo je pravili, verovatno nas je podsećala na vreme provedeno tamo i sa podsvesnom željom da se vratimo.
Pre puta sam ispred džamije Mala Aja Sofija brala lovorov list. Imala sam ga skoro godinu dana, u stvari trajao mi je dok nisam otišla u Italiju i tamo nabrala ponovo.
Kada smo krenuli kući shvatila sam koliko još ima toga ovde da se vidi i obećala sebi da ću ponovo doći, ali za ovoliku zemlju treba vam više puta po 5 dana.
Dok ne krenemo ponovo da putujemo, sećanja i uspomene su nešto čime često zaposlim svoj um.
Čorba od crvenog sočiva
Potrebno je:
- 370g crvenog sočiva
- 2 srednje šargarepe
- 1 glavica crnog luka
- 3 čena belog luka
- ½ ljute papričice
- 1 crvena paprika
- 1 veći krompir
- 200ml kuvanog paradajza
- so, biber, kumin, kari
Priprema:
- U dubljoj šerpi izdinstati sitno naseckan crni luk. Dodati beli luk i posoliti. Dinstati dok crni luk ne postane providan.
- Dodati seckane paprike - ljutu i crvenu neljutu.
- Dodati šargarepu i krompir.
- Dodati po kašičicu mlevenog kumina i karija.
- Dodati kuvani paradajz i dodati prethodno dobro oprano crveno sočivo.
- Preliti sa dve čaše vode. Ostaviti da se sočivo skuva i po potrebi dodavati vodu.
- Pre blendiranja probati čorbu. Procenite da li nešto nedostaje. Ako je potrebno, dosolite ili dodajte vodu ako želite da vam čorba bude ređa.
Predlog za serviranje: Čorbu začinite limunovim sokom, kao što je to običaj u Turskoj, pospite sumakom i crnim susamom. Uživajte! :)
Нема коментара:
Постави коментар